Učinio sam nepravdu prema putu onoga koji je noću molio

Dok mu stopala nisu počela da se žale na bol i otok

Dok je stezao svoja creva protiv krajnje gladi,

Skrivajući svoju nežnu kožu ispod kamena vezanog oko struka

Visoke planine zlata pokušale su da ga zavedu,

Ali im je pokazao pravo značenje uzvišenosti

Njegova situacija oskudice i potrebe samo je potvrdila Njegovu ravnodušnost prema svetovnim brigama,

Jer čak ni krajnja potreba ne može napasti takvu besprekornu vrlinu

Kako bi krajnja potreba takve osobe mogla da ga privuče ka svetu,

Kada bez njega, svet nikada ne bi izašao iz nepostojanja?

Muhamed je gospodar dva sveta, gospodar džina i ljudi,

I gospodar dve grupe, Arapa i ne-Arapa

Naš Poslanik, koji naređuje dobro i zabranjuje zlo,

Niko nije iskreniji u svojoj reči, bilo da je 'da' ili 'ne'

On je voljeni, čije se posredovanje nada

Protiv svih zastrašujućih stvari koje nas iznenada zateknu

Pozvao je ljude ka Allahu, pa oni koji se drže njega

Drže se za uže koje se nikada neće prekinuti

Nadmašio je druge proroke i u obliku i u plemenitom karakteru,

I niko mu nije prišao ni u znanju ni u čistoj velikodušnosti

Svi oni traže od Poslanika Allaha samo šaku vode

Iz njegovog okeana, ili gutljaj iz njegove beskrajne kiše

Svi oni staju pred njim prema svojoj meri,

Kao dijakritički znaci na njegovom znanju, ili vokali na njegovoj mudrosti

On je onaj u kome su značenje i oblik bili savršeni,

A zatim ga je Onaj koji je stvorio čovečanstvo izabrao za Svog voljenog

On je daleko od toga da ima ikakvog jednakog u svojim vrlinama,

Jer u njemu, suština savršenstva je nedeljiva

Ostavi ono što su hrišćani tvrdili o svom proroku,

I reci šta god želiš u njegovu pohvalu

Možeš pripisati šta god želiš od plemenitosti njegovoj suštini,

I njegovom rangu, šta god želiš od veličine

Zaista, visoka zasluga Poslanika Allaha nema krajnju granicu

Koja bi mogla biti izražena ljudskim jezikom

Da su njegova čuda bila moćna kao njegov rang,

Samo zvuk njegovog imena bi oživeo mrtve kosti

Nije nas testirao stvarima koje bi iscrple naš intelekt,

Iz brige za nas, pa nismo pali u sumnju ili zbunjenost

Čovečanstvo nije u stanju da shvati njegovu pravu suštinu,

Blizu i daleko, oni su zapanjeni

Kao sunce, koje izdaleka izgleda malo golim okom,

Dok bi izbliza zamaglilo i zaslepilo vid

Kako ljudi koji spavaju mogu da shvate njegovu pravu stvarnost

Na ovom svetu, dok su od njega odvraćeni svojim snovima?

Opseg našeg znanja o njemu je da je on čovek,

I da je on najbolji od svih Allahovih stvorenja

Svako čudo koje su doneli plemeniti poslanici

Bilo je povezano s njima kroz njegovu svetlost

Sigurno je on sunce dobrote, a oni su njegove planete,

Pokazujući svoje svetlosti ljudima u tami

Kako je plemenito stvaranje Proroka Ukrašenog odličnim karakterom!

Tako obdaren lepotom, i sjajnog lica

Kao cvet u svežini i pun mesec u uzvišenosti,

Kao okean u čistoj velikodušnosti i kao Vreme samo U snazi odlučnosti

Samo iz njegovog veličanstvenog držanja, čak i kada je bio sam,

Izgledao je kao da je među velikom vojskom i pratnjom

Bilo je kao da su svetleći biseri, zaštićeni u svojim školjkama,

Izranjali iz njegovog govora i njegovog sjajnog osmeha

Nijedan parfem ne može ikada nadmašiti onaj zemlje koja drži njegovo plemenito telo,

Kakva sreća za onoga ko pomiriše tu blagoslovenu zemlju ili je poljubi!