قصيدة البردة
Касида ал-Бурда
Sr

Chapter 4

ﷺ ON HIS BIRTH

مَوْلَاىَ صَلِّ وَسَلِّمْ دَائِمًا أَبَدًا
عَلَى حَبِيبِكَ خَيْرِ الخَلْقِ كُلِّهِمِ
Моја Господе, благослови и даруј мир увек и заувек
На Твог вољеног, најбољег од свих створења
أَبَانَ مَوْلِدُهُ عَنْ طِيبِ عُنْصُرِهِ
يَا طِيبَ مُبْتَدَإٍ مِنْهُ وَمُخْتَتَمِ
Његово рођење открило је чистоту његовог порекла,
О како је чист његов почетак и његов крај!
يَوْمٌ تَفَرَّسَ فِيهِ الفُرْسُ أَنَّهُمُ
قَدْ أُنْذِرُوا بِحُلُولِ البُؤْسِ وَالنِّقَمِ
Тог дана, Персијанци су схватили да су били упозорени
На почетак беде и несрећа
وَبَاتَ إِيوَانُ كِسْرَى وَهُوَ مُنْصَدِعٌ
كَشَمْلِ أَصْحَابِ كِسْرَى غَيْرَ مُلْتَئِمِ
Те ноћи појавила се пукотина у Кисровом своду,
Баш као што је јединство и кохезија његовог народа заувек изгубљена
وَالنَّارُ خَامِدَةُ الأَنْفَاسِ مِنْ أَسَفٍ
عَلَيْهِ وَالنَّهْرُ سَاهِي العَيْنِ مِنْ سَدَمِ
Ватра, из туге за губитком, издисала је,
А река је била одвраћена од свог тока тугом
وَسَاءَ سَاوَةَ أَنْ غَاضَتْ بُحَيْرَتُهَا
وَرُدَّ وَارِدُهَا بِالغَيْظِ حِينَ ظَمِي
Сава је била узнемирена док су се воде њеног језера повлачиле,
А онај који је дошао да пије из ње вратио се бесан од жеђи
كَأَنَّ بِالنَّارِ مَا بِالمَاءِ مِنْ بَلَلٍ
حُزْنًا وَبِالمَاءِ مَا بِالنَّارِ مِنْ ضَرَمِ
Било је као да је, од туге, ватра попримила влажност воде,
А вода попримила пламтећу сувоћу ватре
وَالجِنُّ تَهْتِفُ وَالأَنْوَارُ سَاطِعَةٌ
وَالحَقُّ يَظْهَرُ مِنْ مَعْنىً وَمِنْ كَلِمِ
Џини су врискали, а светла су бљештала,
Док се истина откривала у и значењу и у речи
عَمُوا وَصَمُّوا فَإِعْلاَنُ البَشَائِرِ لَمْ
يُسْمَعْ وَبَارِقَةُ الإِنْذَارِ لَمْ تُشَمِ
Али слепи и глуви, Персијанци нису чули радосне вести,
Нити су видели бљесак упозоравајућих знакова
مِنْ بَعْدِ مَا أَخْبَرَ الأَقْوَامَ كَاهِنُهُمْ
بِأَنَّ دِينَهُمُ المُعْوَجَّ لَمْ يَقُمِ
Чак и након што су им сопствени пророци рекли
Да њихова искривљена стара религија не може трајати
وَبَعْدَمَا عَايَنُوا فِي الأُفْقِ مِنْ شُهُبٍ
مُنْقَضَّةٍ وَفْقَ مَا فِي الأَرْضِ مِنْ صَنَمِ
И након што су видели звезде падалице на хоризонту,
Које падају са неба, баш као што су идоли падали на земљу
حَتَّى غَدَا عَنْ طَرِيقِ الوَحْيِ مُنْهَزِمٌ
مِنَ الشَّيَاطِينِ يَقْفُوا إِثْرَ مُنْهَزِمِ
Све док чак и ђаволи нису били поражени, бежећи са пута откровења,
Пратећи друге док су бежали
كَأَنَّهُمْ هَرَبًا أَبْطَالُ أَبْرَهَةٍ
أَوْ عَسْكَرٍ بِالحَصَى مِنْ رَاحَتَيْهِ رُمِي
Бежали су баш као Абрахини ратници,
Или као војска разбацана каменчићима баченим из Пророкове руке
نَبْذًا بِهِ بَعْدَ تَسْبِيحٍ بِبَطْنِهِمَا
نَبْذَ المُسَبِّحِ مِنْ أَحْشَاءِ مُلْتَقِمِ
Бацио их је након што је славио Бога у длану своје руке,
Као што је онај који је славио свог Господа био избачен из утробе кита