Да ли је сећање на комшије у Дху Саламу

Оставило твоје очи тако црвене од суза?

Или је то ветар који дува из правца Казиме

И муња која сева у црној ноћи са планине Идам?

Шта је с твојим очима, да када им кажеш да се уздрже,

Оне само више плачу? А твоје срце – када покушаш да га пробудиш, Оно само постаје више збуњено

Да ли заљубљени мисли да се његова љубав може сакрити

Између суза које теку и срца које гори?

Да није љубави, твоје сузе не би текле преко трагова које је оставила твоја вољена,

Нити би био без сна сећајући се врбе и планине

Како можеш порицати ову љубав када су такви искрени сведоци

Као што су плач и изгледање сведочили против тебе?

Агонија љубави је урезала две линије суза и туге

На твојим образима, бледим као бахар и црвеним као канам

Да, визија онога кога волим дошла ми је ноћу, и нисам могао спавати,

О, како љубав омета уживање у задовољству својим патњама!

О ти који би ме прекорео за ову чисту љубав, прихвати моје извињење.

Да си заиста праведан, не би ме уопште прекоревао

Нека те поштеди стање као што је моје! Моја тајна не може бити сакривена

Од мојих клеветника, нити ће икада бити краја мојој болести

Дао си ми искрен савет, али нисам га чуо,

Заљубљени је сасвим глув за оне који га криве

Чак сам сумњао у савет својих седих власи које ме прекоревају,

Када сам знао да је савет старости и седих власи изнад сумње