Поглед вољеног на вољеног је мир,

А тишина међу знаоцима је говор.

Скупили су израз кроз знак међу собом,

И тиме су се њихова разумевања сложила.

Разговарају погледима, не речима,

Тако да је оно што је у души једног инспирација.

Овај је тамо, а онај је овде када видиш,

И тајна овога је са тајном онога.

Њихове тајне се срећу, љубе и загрљају,

Док се њихова тела раздвајају.

Овај говори о ономе, а онај о овоме,

Што им се преноси, пера пишу.

Неслагање је отпало и његова реч из њиховог говора,

Јер су заљубљени у слова хармоније.

Навикли су да кажу „Да, на услузи“ и тиме се ујединили,

Јер „Не“ је забрањено племенитима.

Њихови обичаји су као код људи раја, њихов карактер

Је пророчки; они су божански и племенити.

Њихове жеље, душе и среће су иза,

А дела праведника су испред.

За њих су руке пружене с великодушношћу,

И њихове ноге стоје чврсто у испуњавању дужности.

Тако је путовање знање, а умови су водичи,

Господ је циљ, а Посланик је вођа.