Rekoh kada je od mene iščezla

svetlost tvoje čuvane lepote

Tako mi Allaha, shrvala me boljka

u kojoj sam samu smrt okusio

I oči su moje od silnog jecanja

poput živih izvora potekle

Kapcima mojim ne beše dovoljno suza

dok i oni sami ne presahnuše

Srce mi luta, žudnja mi raste

pa kada će doći naš ponovni susret?

Iz moga vida svetlost je nestala

o lepi Meseče, uteši ove oči