Ušli su u svet siromašni,

I kao što su ušli, tako su i otišli

Ljudi koji su činili dobra dela—i tako su se uzdigli,

Penjući se stepenicama najviših rangova

O pun mesecu, zašto je razdvojenost donela takvu tamu

Jer srce je zaista uznemireno tvojim odsustvom.

Ne prekoravam srce koje je nemarno prema tebi,

Jer na slepe nema krivice

O ti koji tvrdiš da slediš njihov put,

Požuri—tvoj put je krivudav i neravan

Tvrdiš da voliš Lejlu, a spavaš celu noć,

Tvojim životom, takav čin je zaista sramotan!

O Pun Mesecu, u poniznosti nećemo otići,

Od vrata Voljenog, pa možemo li ući?

Kada će, o moja nado, kroz jedinstvo s tobom,

Melodije ljubavi odjeknuti radošću?

Pili su, čašama svog razmišljanja,

Od čiste vina Tvoje ljubavi—nepomešane i jasne

Razumeli su značenje—zaista, oni su samo značenje,

I njihovi jezici su uvek zauzeti sećanjem na Boga