Ko je poput Ahmeda u oba sveta, koga volimo?

Pun mesec, svo je stvorenje u lepoti njegovoj zadivljeno.

Ko je poput njega? Gospodar Arša ga je počastvovao,

Likom i naravi, zaista ga je Bog darovao.

I sunce se stidi pred svetlošću pojave njegove,

Razum stvorenja je smeten pred suštinom njegovom.

Blagoslovljen neka je Bog, kako su slatke osobine njegove,

Lepotu je zadobio, pa kako je samo blistavo lice njegovo.

O Arapi iz doline Nuqa, o narode Kadime,

U vašem susedstvu je mesec čije je boravište u srcu.

Neka je mir na njega od Gospodara Arša dok god sunce izlazi,

I dok god vodič pesmom podstiče jahalice svoje.

Allah me je hvaljenjem Odabranog počastvovao,

Ne bih li se i ja među hvaliteljima video.

Kada dođem da knjigu dela svojih čitam,

Nikog nemam osim Njega Plemenitog, čija mi je milost utočište.

Muhamed je prvak oba sveta i oba roda,

I obe skupine, Arapa i nearapa.

On je miljenik čije se posredovanje priželjkuje,

Za svaku strahotu koja nas iznenada snađe.

Naš verovesnik naređuje dobro i zabranjuje zlo,

Niko nije iskreniji u reči „ne“ niti u reči „da“.

Poput cveta u svežini i punog meseca u časti,

Poput mora u darežljivosti i vremena u snazi odluke.

Gospodaru moj, zbog Odabranog ispuni nam ciljeve naše,

I oprosti nam prošlost, o Beskrajno Darežljivi.

I oprosti, Bože moj, svim muslimanima zbog onog,

Što uče u džamiji Al-Aksa i u Časnome hramu.

Čašću onoga čiji je dom u Tajbi svetinja,

I čije je ime zakletva od svih zakletvi najveća.