Surmom uresenih očiju je moj Voljeni, kamo sreće da ga vidiš!

Vedrog osmeha, on zaljubljenog u zanos baca.

Blistavog lika, sam Gospodar ga je odabrao,

I sva su stvorenja obasjana svetlošću Taha-a.

On senke nije imao, već beše sama svetlost,

Sunce od njega sjaj uzima, dok on je mesec puni.

Da nije bilo njega, uputa se nikada ne bi javila,

I sav je svemir obasjan svetlošću Taha-a.

Dlan Odabranog je poput sveže, rosne ruže,

I njegov miris ostaje na rukama koje ga dotaknu.

Njegova obilna milost obasula je sve robove,

O Allahov Miljeniče, o najbolji od svih stvorenja!

Blagoslovena pljuvačka Odabranog bolesne leči,

Uzmi Katadino oko kao dokaz za to.

Pljunuo je u bunar i on postade bistri izvor,

Što ashabima njegovim beše poput meda, uvek tekućeg.