يَا جَدَّ السُّلَالَةْ
О прататко на лозата
Mk
يَا جَدَّ السُّلَالَةْ
يَا مَجْمَعَ كَمَالَهْ
О прадедо на благородната лоза
О збиру на сето совршенство
يَا جَمِيلًا فِي جَمَالِهْ
جَمَالُكَ لَا مِثَالَهْ
О ти, преубав во својата убавина
Твојата убавина нема рамна на себе
فَائِقٌ لِلْبُدُورِ
مُقْتَبَسٌ بِنُورِهِ
Надминувајќи ги полните месечини
Тие ја позајмуваат својата светлина од неговиот сјај
مُشْتَاقٌ أَنَ أَزُورَهُ
عِنْدَهُ الدَّمْعُ سَالَا
Копнеам да го посетам
Во негово присуство солзи течат
رُؤْيَاكَ النَّبِيَّ
سَعَادَةٌ هَنِيَّةْ
Да те видам тебе, о Пророку
Е блажена радост
بِرِيحِهَا الْعِطْرِيَّةْ
فِي النَّوْمِ أَوْ خَيَالَا
Со неговиот миризлив повет
Било во сон или во видение
جِئْتُ لِلرِّحَابِ
وَاقِفٌ بِبَابِه
Дојдов до светите простори
Стоејќи пред неговата порта
بِمَجْمَعَ الْأَحْبَابِ
حَطَطْتُ الرِّحَالَ
На збориштето на возљубените
Го одложив мојот пат за патување
أَسَدٌ فَوْقَ نَارَا
حَيْدَرْ الْكَرَّارَ
Лав среде пламенот
Хајдар, неуморниот во борба
كَمْ بِالسَّيْفِ صَالَ
كَمْ رَعَدَ الْجِبَالَ
Колку често со мечот замавнуваше
Колку често планините ги тресеше!
أَهْلِي وَقَبُولِي
بِالزَّهْرَا الْبَتُولِ
Мојата надеж и моето прифаќање се
Преку ез-Зехра, Чедната
يَا بِنْتَ الرَّسُولِ
بَلِّغِي الْآمَالَ
О ќерко на Пратеникот
Исполни ги моите надежи
بِزَيْنَبَ الْمُشَيرَةْ
وَنَفِيسَةَ الْكَبِيرَةْ
Преку Зејнаб, онаа што упатува
И Нефиса, велебната
وَعَائِشَةَ الْمُنِيرَةْ
أَنْتُمْ خَيْرُ آلَ
И Ајша, блескавата
Вие сте најдоброто семејство
أِنَنَا نَوَيْنَا
عِنْدَهُ أَتَيْنَا
Навистина, ја донесовме нашата одлука
Кај него пристигнавме
يَا جَدَّ الْحَسَنَيْنِ
إِنَّ الشَّوْقُ طَالَ
О дедо на ал-Хасан и ал-Хусејн
Нашиот копнеж стана голем
قَدَّمْنَا الْهَدِيَّةَ
لِلْعِتْرَةِ الزَّكِيَّةِ
Го принесовме нашиот дар
На чистата Пророчка лоза
صَلَاةٌ عَلَى النَّبِيِّ
هُوَ بَاهِي الْجَمَالِ
Благослови врз Пророкот
Тој е велелепен во својата убавина