Na El-Akiku smo se okupili,

mi i oni crnih očiju

Šta misliš o poludjelom Lejlinom?

On je iskusio tek dio ovog ludila

O oči moje, kako ste me izmorile,

i o kapci moji, kako ste me napustili

O srdašce moje, strpljivo budi,

nad onima koji su se od mene rastali

Rastah se od njih u ponedjeljak,

a već u utorak ujutro, pustoš me bez njih obuze

Oni su plemeniti prvaci koji me ostaviše,

da krvave suze iz očiju ronim

Plakah sve dok me i ptice,

na granama nisu ožalile

Allaha mi, ako umrem od čežnje,

mojim suzama me ogasulite

Jadikujte nada mnom i recite,

„Ovo je onaj kog ubiše te oči.“

Još uvijek sam oko jahaćih deva kružio,

govoreći: „Allaha vam, ponesite me

Do staništa naroda moga!“

Otišli su, a nisu se ni oprostili sa mnom

Idi, o glasniče moj, njima,

pohitaj i poljubi im ruke

Prenesi im selame moje,

ne bi li me prihvatili

Došao mi je glasnik smijući se,

i rekao: „Raduj se pomirenju svome!

Tako ti hljeba i soli što vas vežu,

obećali su mi da ćete se ponovo sresti“